Спомен храм Светог Саве у Београду је највећи српски храм, уједно највећи православни храм на Балкану. Налази се на Врачару у Београду, на месту за које се сматра да је Синан-паша 1594. године спалио мошти Светог Саве, првог архиепископа СПЦ.
Три стотине година после овог гнусног чина, у Београду се 1895.године – тек неку деценију по дефинитивном ослобођењу од турске окупације – оснива Друштва за подизање храма Светог Саве на Врачару, са циљем да се храм подигне на месту на којем су спаљене његове мошти. Друштво су основали стотину најугледнијих грађана тадашњег Београда, на челу са митрополитом Михајлом. Године 1930, Одбор, на челу са патријархом Варнавом, донео је одлуку да се израда пројекта повери архитектиБогдану Несторовићу, као и архитекти Александру Дероку. Градња храма почиње 1935.године, а 1939.г., на дан Спаљивања моштију Светог Саве (10.маја), положио је патријарх Гаврило повељу. Од почетка грађевинских радова 1935.године, до немачке окупације Србије, изведени су темељи Храма и подигнути зидови висине 7 и 11 метара. Бомбардовањем Београда 6.априла 1941.године, и уласком Југославије у рат, прекидају се сви радови на Храму. Одвођењем патријарха Гаврила у немачки логор Дахау, уништавањем организације градилишта и канцеларија предузећа Расина, усељавањем ауто-парка немачке војске у простор унутар зидова Храма и пљачком имовине Друштва, замире свака помисао о градњи Храма. Доласком на чело Српске православне цркве 1958. године, Патријарх Герман обнавља идеју о подизању храма. Након 88 поновљених молби – и исто толико одбијања – дозвола за наставак градње је добијена у лето 1984. и од републичке и од градске власти. Патријарх Герман је 30. априла 1985. године, у присуству свих српских архијереја, поново осветио храм, положивши повељу о наставку радова у новим историјским приликама.Изградња је поново отпочела 12. августа 1985. Највеће постигнуће је било подизање централне куполе тешке 4.000 тона. Она је била направљена на земљи, а затим је, заједно са покривачем од бакарног лима и великим позлаћеним крстом високим 12 метара и тешким 4 тоне, подигнута и постављена на зидове. Подизање, које је трајало 40 дана, завршено је 26. јуна 1989. године.
Данас се у Храму Светог Саве служе редовно Свете Литургије о великим празницима, а и често саборно служе првојерарси Српске, Руске и осталих Православних помесних Цркава. Са северне стране Храма, налази се параклис посвећен београдским мученицима Ермилу и Стратонику, у коме се свакодневно врши вечерње богослужење, акатист Светом Сави и Света Литургија.Седам метара испод нивоа Храма Светог Саве, мермерним степеницама долази се до крипте у којој се довршава изградња цркве византијског стила, посвећене Светом Великомученику Кнезу Лазару и исто тако импозантне крипте која се простире на 1.800 квадрата у којој ће се сахрањивати српски патријарси. Крипта где ће се сахрањивати патријарси се простире на око 250 квадрата. У њу ће се, ако Синод СПЦ одобри, преместити и мошти неких од претходних патријарха.Засад је сигурно да ће међу њима бити патријарх Варнава.
Извор: Радио Слово љубве
_(1)_(1)_(1)_(1)_(1).jpg)
.jpg)
