Type Here to Get Search Results !

Одломци из дела преподобног Јустина Ћелијског


Владика Николај Велимировић у предговору књиге ”СВЕТ. КАО ФИЛОСОФИЈА ЖИВОТА”, Америка, 1953 г.

По нашем мишљењу, ово најновије дело др Јустина "Светосавље као философија живота” надмаша све остало што је овај велики духовник до сада написао, како националном свешћу и црквеношћу тако и монолитском оријенталском једноставношћу са бујичном речи- тошћу, и  што је најважније, бескомпромисним хришћанским убеђењем и младићским жаром, што просто магнетише.

Јустин је непоштедан у критици Европе, јер ”нема сумње, каже он, сва је Европа минирана вулканским противречностима, које ако се не отклоне могу ускоро експлодирати завршним уништењем европске културе”. Но после подробног и оштрог анализирања европских кумира и измишљених сурогата хришћанства (хуманизам, позитивизам, еволуционизам и др.) наш автор у ствари не предвиђа уништење европске културе него плаче сухим плачем над њеним гробом. Шта онда преостаје? Светосавље  за Србе, и не само за Србе.

Светосавље није друго до Православно Хришћанство српског стила и искуства, изражено у богоугодним личностима, првенствено у светом Сави Немањином. Овај термин "Светосавље” потекао је у наше време од млађих професора и студената београдског Богословског факултета, и већ је ушао у општу употребу код Срба. Но у овој Јустиновој књизи Светосавље се први пут претставља у систему као једна потпуна и заокругљена философија живота. ”Свети Сава је најмудрији и највећи српски философ”.

Значајно је и то, што су ова предавања управљена била српској школованој омладини, матурантима и студентима, и још што су држана у време немачке окупације и незапамћеног мучења српског народа од стране пет спољашњих непријатеља и два унутрашња. Као што је Готлиб Фихте, у време страдања (иако лаког) и понижења немачког народа под Наполеоном, својим знаменитим 'Товорима немачком народу” правдао и храбрио свој народ, тако је и др Јустин овим својим говорима јединим и јединственим за све време трајања Другог Свегског рата  уздизао дух и национални понос српске омладине као наследника и носиоца најсветлије и најузвишеније философије живота у целоме свету. Ови говори српског духовника, пуни срдачне свежине, интелектуалне снаге и изузетне смелости, биће увек добродошли српској ученој омладини, и неће никад застарети. Они ће бити духовна храна и будућим генерацијама, путоказ и заштита од сваке забуне и негативности; као кишобран и као сунцобран, штитећи душу народну од страха и очајања у време тешких бура и од злоупотребе слободе у време мирнодобског сунчања.

Народ српски још увек живи у трзајима муке и бола, али  живи и живеће и надживеће. Нека би му ова ретка књига од реткога писца била од помоћи да живи пунијим, светлијим и снажнијим животом.


РЕЧИ СВЕТОГ ОЦА

Април 1923.

О ДУХУ ВРЕМЕНА - У нашој хаотичној садашњици једно божанстно све више потискује остала божанства, све неодољивије намеће себе за јединог бога, све немилосрдније мучи своје поклонике. То божанство је: дух времена. Пред њим даноноћно метанишу измучени житељи Европе, и приносе му на жртву своју савест, своју душу, свој живот и срце своје. Оно има своје жреце, фанатичне жреце, који су несрећну Европу нашу учинили жртвеником, на коме се непрестано жртвоприноси тело њено. Но њихов страсни фанатизам проходи све остале континенте и покушава да и њих претвори у жртвенике бога свог. Но пре но што буду успели да душе свих континената стопе у бурно Осана богу њиховоме, ми ћемо на пробу ставити бога њиховог и проверити га.

Бог њихов: дух времена је и сувише сложен, изгра- ђен од најразнороднијих елемената. Он садржи у себи све противречности модерног живота: културу и циви- лизацију, философију и науку, католицизам и протес- тантизам. Садржи у себи сав трагизам и сав комизам живота оваквог какав је. И живећи по духу времена човек се ломи о гудуре свих тих непримиривих про- тивречности. Но што је најстрашније у овоме, то је: систематски организован устанак против човечије ли- чности. Дух времена спутава личност својом само- државном тиранијом, механизира је: ти си шраф у жу- чној машинерији савремености; живи као шраф; ти си дирка на раштимованом клавиру садашњице, чије дирке потреса дух времена; живи као дирка. Детерминизам, који се извија у фатализам, јесте, најглавније средство којим богује дух врсмена: од средине, од околине зависи све, не од личних подвига; све што чиниш, чиниш не ти, већ средина чини кроз тебе; учиниш ли злочин, крив си не ти, већ средина у којој си.  Но све то, преведено на језик словенске искрености, гласи: све је дозвољено: дозвољвени су сви пороци, сви злочини, сви преступи, сви греси, јер све што бива  бива по неумитним законима неопходности.

Планета је наша немилосрдна; она је од вајкада би- ла гробница и за богове и за људе. Многе је богове она унела у свој поменик; но није било тако бесмисленог бога као што је дух времена нашег, јер је Европа у њему обоготворила све болести своје, све грехе своје, све пороке и преступе своје. Да је тако, Европа је то доказа- ла људождерским ратом јучерашњице, доказује и не мање људожерским миром садашњице. То може видети сваки инсект, који није заражен духом времена нашег; то може видсти сваки човск, који оком Христовим загледа у хаос наше садшњице...

ТАЈНА ДОБРА И ЗЛА - Тајна зла није мања од тајне добра. Тајанственост прве често је примамљивија од тајанствености друге. А човек воли тајанственост у сваком издању. Нема ствари у свету, коју човек може објаснити сву без остатка, и рећи: ево ствари у којој нема тајне и око које нема тајанствености. Од сваке појаве у свету, од сваке ствари у васељени увек преостаје нешто што човек не може ухватити у крлетку свога разума. Нема хемијске ни алхемијске лабораторије, у којој се може свет тако прекувати, да се из њега испари сва тајанственост. Под овим тешким плавим звоном, што се назива небом, а поклапа земљу  нема ничег простог, ничег нетајанственог. Ма са ког становишта посматрали свет, он се савија у знак питања. Тајна зла и тајна добра надмећу се у свету, надмећу се  кроз човека. Да није Господа човекољубивог који одржава равнотежу, давно би се свет сурвао у хаос. Тајна зла је уметнички саблажњива; опчињава човека до заљубљености, до херојске заљубљености, и човек са заносом приноси себе на жртву всесоженија великој и страшној љубави својој. Тајна добра је смирена и кротка, поругана и попљувана на земљи, зато је мање оних који су заљубљени у тајну добра, а више оних који су заљубљени у тајну зла. Давно би тајна добра у гроб била однесена, да Господ Христос није васкрсао, и у васкрслој личности Својој показао своју опојну чаробност њену и заносну красоту њену...

САВРЕМЕНИ АРИЈАНИЗАМ - Аријанизам још није у гроб однесен; данас је савременији него некад, распрострањенији него некад. Као душа разливен је он по телу савремене Европе. Разгрниге њену културу, на дну њеном таји се аријанизам: све је сведено на човека, све и  Богочовек Христос. Квасцем аријанизма заквашена је и философија Европе, и наука, и цивилизација, и донекле религија. Свуда се систематски Господ Христос деградира на човека; непрестано разоваплоћавају Богочовека; непрестано врше посао Аријев. Кантова "религија у границама чистога разума” није ништа друго до пово издање аријанизма. Окрените Кантово мерило на Христа,  шта мислите, шта ће се добити? - Добиће се Христос - човек, Христос - мудрац, али никада Христос - Богочовек. Примените Бергсонов критеријум на Господа Христа, и добићете једва нешто више од обичног човска. Тако један критеријум, тако други, тако сви критеријуми свих философија по човеку своде Богочовека Христа на човека. Европска иаука не изостаје од философије у своме аријанском односу према Христу. Кроз многе своје поборнике протестантизам је превазишао у аријанизму и самог Арија. Разни Социни и Шлајермахери моћни су такмаци Аријеви у разоваплоћивању оваплоћеног Бога. Папизам је ети- ком својом у многоме Аријев; да ли осећа каква мета-физика стоји иза те страшне етике? - Све то скупа успело је да вулгарним аријанизмом зарази широке масе европске. Коме није познат вулгарни аријанизам наше интелигенције; коме није многи интелигент наш озбиљно говорио: Христос је велики човек, мудар човек, највећи философ, али ни у ком случају Бог.

Откуда толико аријанизма данас?  Отуда што је човек постао мерило свих ствари, свих бића видљивих и невидљивих. Мерећи собом све, човек европски одбацује све што је шире од човека, веће од човека, бескрајније од човека. Уско мерило сужава Богочовека до човека. Обруч греха стеже гордељиви разум човеков, и он не види, не признаје никакву реалност већу од себе. Надумни подвиг вере у Христа Богочовека ломи тај обруч и отвара разум ка бесконачним реалностима. Први Васељенски Сабор је једном за свагда одредио улогу разума у тумачењу личности Богочовека Христа; његова је улога послушничка; у хришћанству: вера води, разум је вођен; познање је плод вере која кроз љубав у нади дела.

Савремени европски релативизам је сав у знаку аријанизма. Метафизички релативизам породио је и етички релативизам. Нема ничег апсолутног ни над светом, ни над човеком; ни у свету, ни у човеку; ни око света, ни око човека. Но од овог модерног релативизма, као и од старог аријанског релативизма, спасава само вера у Богочовештво Господа Христа, у Његову једно- суштност са Богом Оцем, спасава чудотворна реч:

Пробај веру своју, провери је; провера је једна: Символ вере. Ако вера твоја ма којим делом не подилази под Символ Вере  јеретик си. Ако одбацујеш  ниси Христов, Антихристов си, Јудин си, јер Црква назива Арија „другим Јудом”...

АТЕИСТИЧКА ШКОЛА - Наша школа плански сужава човека, смањује га, снижава га, јер систематски изгони из њега све што је вечно, све што символизира бесконачност и бесмртност, све што носи у себи дубину и висину, и због тога је наш иителигент постао  човечуљак, крњ човек, непотпун и очајно неготов. Аргусовски се видовито стара да човека обзида оним што је времено и привремено, што је досежно за чула и овострано, а остало се прогони из човека до у недођин. Зато је наш интелигент постао времен и привремен; зато је кратких мисли, сушичавих осећања, анемичких жеља. Разлио је душу у плићаке, који не могу не постати бара. Обездушени школом, робови релативизма, када се пробуде за виши смисао живота, за Христа, где ће га наћи?...

СВЕШТЕНОСЛУЖИТЕЉ - Свештенослужитељ треба најпре себе да преради, да би могао прерађивати друге; треба најпре душу своју да украси красотом Духа Светога, да би могао при богослужењу зрачити том красотом; треба најпре себе да оживи Христом, да би могао друге оживљавати; треба најпре себе да омолитви, да би могао друге побуђивати на молитву; треба најпре сам да стекне осећање и сазнање да је Св. Литургија уметност над уметностима, да би могао постати иницијатор уметности небеске на овој помраченој звезди; треба најпре да пожаром верс запали себе, да би могао и друге вером палити. Ледом се не пали ништа, а најмање вера. Светим животом стиче се свето знање; свето искуство претходи познању све тих Истина; познању Христа претходи живот у Христу. ”Треба најпре себе очистити, па онда друге,  учи св. Григорије Богослов; треба најпре себе опремудрити, па онда друге учити мудрости; најпре сам постати свстлост, па опда друге просвстљавати; најпре себе приближити Богу, па онда друге приближавати; најпре себе учинити светим, па онда друге учити светости”...

ИЗ НЕОБЈАВЉЕИИХ БЕСЕДА ОЦА АРХИМ. ЈУСГИНА

Ваведење 1965.

ЧЕМУ УЧЕ ВАШУ ДЕЦУ ПО ШКОЛАМА?  Чему по улицама? Чему, Чему? Ђаволу! Да гази све што је Бо- жје, да се гази све што је Христово! Васпитање, образац у данашњим школама, не смеш Христа да поменеш, Христос измишљотина, то, то! То ђаво и хоће, да не буде Бога у срцу човечјем, да овај свет не буде храм Божји, да овај свет буде лудница ђаволова. И јесте постао лудница. Зар не видите, зар не гледате како народ за народом луди, како сви полетели, сви грабе, све траже, све отимају, све им је мало. Шта је овај свет постао?  Ђаволиште, ђаволиште! Јер чему нас уче, чему Европа учи? Да овај живот треба да буде без Христа, без Бога. Да, ето и овај живот се претвара у шта? У лудницу! У лудницу! Устали сви на свакога и сви на све! Свима је мало, све им је мало, а овај богати раскошни свет Божји, овај храм Божји како је величанствен, како богат за сваку душу, свим божанским силама. Само отвори душу своју Богу, а не ђаволу. Истерај грех из себе, истерај самољубље из себе. Сви се задавише, сви, само мислећи на богатства земаљска, на благостање, на руде, на фабрике... А душа, а душе,  шта је са њима? Где је душа европског човека? Где су душе? Све се размилело у страсти и сласти овога света, у уживањима овога света. Све се душе изгубиле, појуриле, посуновратиле у задовољства. Мало је задовољства, мало је уживања људима, дајте што више! И све се ради, све се чини, све се троши! Све! Да се приреди људима што више задовољства, а то значи: покољ душа! Душе умиру и гину. Хиљаде и хиљаде, милиони душа умире у уживањима, ђавољим уживањима, у страстима и сластима овога света...

Усековање 1966.

ЗАШТО СВЕТ НЕЋЕ ХРИСТА? - Зашто свет неће тако праведног човека какав је Св. Јован Крститељ? Зашто њега, највећег између рођених од жена да људи гоне, да људи убијају? И зашто људи гоне Христове људе у овоме свету? - Зато што сведоче да су дела овога света зла. Сетите се Спаситеља, како је својим гонитељима објашњавао зашто они Њега гоне? Фарисеји, садукеји зашто они њега Месију, Бога гоне, који је дошао у овај свет да спасе човека. Да спасе род људски од смрти, од ђавола, од свих ђавола и од пакла. А људи га гоне, и Њега гонили, и Њега исмевали. Говорили у Њему је ђаво. ”Мрзи на ме овај свет”  вели Спаситељ, зашто? Зато што сведочим да су дела његова зла. Када фарисеји, садукеји, и безбројни данашњи који сведоче да су дела Његова зла, он онда мрзи на тебе, и гони те, и гони Христа који је у теби. Јер зло што је у овоме свету, не трпи Христово добро. Сетите се у Јеванђељу Христа, велика и страшна и тешка истина: овај свет лежи у злу. У злу лежи свет. И откуда и зашто ти хришћанине очекујеш да те овај свет грли и љуби када ти чиниш јеванђелска дела. Не, неће Христа, неће ни тебе хришћанина. Он те гони, са свих страна гони, подмеће ти чуда. Али ти си Христов само ако се томе радујеш, ако се радујеш што те гоне за Христа и што тиме спасаваш себе, ти тиме себи осигураваш вечни живот. Човече, да, ти си у овоме свету створен да доби- јеш живот вечни. Зато је Господ Христос, Бог дошао у овај свет и постао човек да нам осигура живот вечни, да нам да живот вечни...



Рубрика