Епископ источноамерички Иринеј: Држимо се заједнице љубави - литургијске заједнице која је извор поверења и преображења

Рождество Христа Богомладенца, најљубљенији, људском роду разоткрива парадокс са којим је, од свог почетка до краја, проткано цело новозаветно Јеванђеље: Бесконачни Бог, оваплоћава се у телу малог детета! (Јн. 1,14). Свемогући се рађа у слабостима новорођенчета! Реч плаче!

Питамо се, да ли је у довољној мери наглашена чињеница колико су ове истине дубоко проткане кроз остатак Исусовог овоземаљског живота? Поједини су те исте аксиоме људског спасења потпуно одстранили као фрагменте заосталог веровања из света фантазије. Да ли нас је срамота од појаве Витлејемске звезде? Управо је она то светило које нас приводи до јасала Новорођенчета Христа, у којимa лежи Бог, пројављен не кроз силу и насиље, већ као беспомоћно биће, спремно да се потпуно преда човечанству (Јн. 1,29).

Извори о рођењу Христовом заиста су неисцрпни. У нашим пак животима, вера у Оваплоћеног Спаситеља почиње нашим сопственим трагањем за истином. Пут којим ходимо до тог познања води нас директно у поље Богом-пројављених истина Јеванђеља, и тада наш ум и срце невидљиво посећује света и чудотворна божанска благодат. Наше васцело биће потом скромно и смирено прихвата све тајанствене истине откривења. На тај начин, поглед човека вере постаје поглед новорођеног Спаситеља, што је вера света и спасоносна. Али и вера коју хришћани морају неговати и развијати.

Зато, најмилији, по речима Светог Макарија Великог, „данас се рађа Господ, живот и спасење човечанства“, из ове свеобухватајуће Творчеве љубави према нама, „данас помирење чини Божанство према човечанству и човечанство према Божанству“. Господ, кроз свог Јединородног Сина, рођеног пре свих векова од Оца без мајке, а данас у времену од Мајке без оца, позива све нас у заједницу Његове љубави. То је управо испуњење речи Св. Макарија Египатског: „данас је свако створење уздахнуло од радости“. Пресудно је стога, да се сви чврсто држимо те заједнице љубави, тј. наше литургијске заједнице, једине заједнице која је извор поверења и преображења. Она је жива и опипљива иконоликост Царства Небеског овде на земљи, међу нама и у нама. У њој се, у топлом Мајчинском загрљају, открива и даје Христос, Отроча Младо, Превечни Бог! (Кондак Божића).

Из Божићне поруке 

Епископа источноамеричког Иринеја

Извор: Српска Православна Црква